Србија једина земља у Европи у којој власт забрањује карикатуре
Сведоци смо још једног бруталног насртаја власти на слободу мишљења и изражавања, деградацију уметничког стваралаштва и уплива политике у сферу културе. Овај акт доказује да држава своје инструменте и механизме упреже у контролу и блокирање протока информација и настоји да се апсолутна моћ једног човека прихвати као једина реалност којој се сви морају потчињавати.
Уметницима и ствараоцима је иманентно непристајање на диктате и уцене. Наши најбољи карикатуристи никада нису имали пасивну улогу, већ критички став изражавали средствима и на начин који је легитиман и признат. Беспоштедни у критици недоследности, фарисејства и хипокризије били су и сада и раније. Од зрелости друштва, јавности и власти је начин прихватања представљеног.
Александар Вучић је вероватно једини који у држави Србији види Фестивал демократије, ми, чим се одмакнемо од медија под његовом паском видимо забране, уцене и свеопшту беду. Како клањање и климање главом не припадају уметничким начинима изражавања, забрањују се они који то јесу. Уколико је огорченост на начин дочаравања времена у коме живимо тако велика зашто није артикулисана и јасно предочена од самог врховног цензора, већ се изнова употребљава механизам банализације разлога и заклања суштина.
Карикатура није карикирање, оно како раде и говоре представници власти јесте. Карикатуристи нису војници странке и идеологије, они истинама дају духовитост. Напредњаци који забрањују и спутавају уметничке облике изражавања, уклањају карикатуре и оспоравају карикатуристе устремиће се жестином и силином већ сутра и на све људе који мисле својом главом, зато је важно да Министарство културе можда и први пут у свом мандату избори се за аутономију и сачува културу којој Коракс и Петричић припадају.
Информативна служба Демократске странке