Demokratska Stranka

Народ који је добровољно прихватио наметање тоталитарне логике, врло брзо се навикао на власт која се сродила са гангстерским криминалом и од институција направила расходоване кулисе. Сви ми који вапимо за суштинским променама немоћни смо сведоци опште политичке апатије. Само седам деценија било је потребно да један народ од поклича „боље гроб, него роб“ свој животни мото промени у „до утдес“. Услуга за услугу је основни закон берзе где бирач-брокер нуди политичку подршку у замену за лични бенефит.

Да не буде забуне, ово није историјски преседан. Још је далеке 1848.године генијални Токвил упозоравао да појединачни интереси мењају опште идеје и да „све више људи гласа руководећи се личним интересима, а не политичким мишљењем“.Плеханов пише да лажљивост, лицемерност, безочност и подлост настају у друштву заснованом на потчињавању човека човеку. Наша недовршена малограђанска и великосељачка
заједницацивилизацијску потребу за редом и поретком задовољила јеинсталирањем плебисцитарне аутократије.

У таквом амбијенту непокорна мањина која слави слободу постаје сметња, јер ремети хармонију тешко успостављеног затворског мира. Она је рђа на Вучићевом златном добу, ехо савести у колективном једногласју, зов на узбуну у глувој соби.

Зато питање преговора између две готово непомирљиве стране у дубоком сукобу престаје да буде реторичко и тражи конкретне одговоре и њихову операционализацију.

Искуство нас учи да се за преговоре одлучује она страна која је одустала од потпуне победе или се спашава од потпуног пораза. Нико нема дилему да је позив на директне преговоре са представницима власти иструлела гранчица мира на крвавој сабљи (пендреку). Како преговарати са онима који нису савладали правила цивилизованог разговора и нису научили да повишени тон не замењује аргументе? Са друге стране, пат позиција у којој се налазимо само продубљује безизлаз и узрокујененадокнадивегубитке.

Аура легитимитета бледи и једној и другој странии сви су свесни ризика да преговори могу да постанубезсадржајни формализам попут оних ЗАТВОРЕНИХ преговора у организацији Фондаза ОТВОРЕНО друштво.
Опозиција не делује као да схвата озбиљност фазе у коју улази српско друштво. Урнебесним повећавањем броја шокантних информација и све бизарнијих афера на дневном нивоу контролисани ток догађаја сада достиже турбулентне размере и постаје незаустављив и опасан. То је хазард који овај систем само привидне стабилности не сме себи да дозволи.

Преговори већ на почетку улазе у контрадикторност ин адјецто. Преговарамо о ономе о чему се у нормалним земљама не преговара-о слободним изборима.Не зна се шта је горе-непостојање слободе или непостојање избора.

Основни предуслов слободе је одсуство принуде! Да подсетим-силу силом сузбити, сваки закон дозвољава. Силник ће силу једино силом предати. А какву силу опозиција има у својим рукама? Никакву. Силу аргумената насилници не признају, силу разума такође.

Квинтесенција избора је у равноправној политичкој понуди. Већ девет година грађанима је одузета могућност да бирају, а избори се своде на механичко гласање за режимску листу. Да би се остварило право на избор неопходно је да бирачи буду адекватно, потпуно и правовремено информисани о понуђеним опцијама. Зато је улога медија круцијална у стварању демократског и фер предизборног амбијента.

Да бисмо изборили ова два предуслова- елиминацију присиле и слободне медије, неопходан је синхронизованипритисак споља и изнутра. Прихватање Европског парламента да буде посредник у преговорима између власти и опозиције корак је у добром правцу.

За Демократску странку институције Европске уније су једини инструмент који власт може приморати наспуштање тензија. Ми не желимо директни разговор са представницима власти јер је Рубикон међусобне нетолеранције одавно пређен. Они који желе договор са Вучићем само су још једна варијанта сервилне опозиције коју Вучић пројектује пред сваке изборе. Демократска странка неће пристати да статира у Вучићевој театократији у којој власт игра драму једночинку са трагичним крајем за све нас.

По први пут имамо офанзивни наступ јер чврсто и недвосмислено стојимо на позицијама својих политичких и идејних начела која желимо да остваримо у пракси. Већ тридесет година Демократска странка представља стуб окупљања свих проевропских орјентисаних организација и себе профилише као партију која Србију види као равноправну чланицу ЕУ. Али, нас не импресионирају статистички графикони, бирократски извештаји и протоколарне куртоазије. Ми желимо да живимо европске вредности. Слободни избори су стуб модерне Европе!
Дубоко смо уверени да на првим изборима који су истоветни са изборима у било којој чланици ЕУ, Вучић постаје наша ружна прошлост, а Србија се враћа тамо где је пре девет година заустављена. Ако тих избора не буде, онда ће свима бити јасно да је Србија на европском путу из лера пребацила у рикверц, а када се на Балкану точак историје заврти уназад, цео свет пати од вртоглавице.

Од Европе очекујемо да се одлучи. Или европска Србија или Вучић. То двоје је неспојиво. Нисмо само ми пред изборима. И ви сте!

Александар Дикић
члан ГО Демократске странке