Скандалозно Весићево поређење нациста и припадника опозиције
Не помаже Весићу селективно памћење је и листање сваке десете странице историјске читанке. Повезати улазак нацистичких, окупаторских јединица у Београд и излазак Београда из медијске и политичке окупације може само приучени калфа. Да је Весићу до историје, чувао би брижљиво историјско наслеђе на које се обрушио силином багера и крампова. Да је Весићу до неговања слободарских традиција не би никада гушио слободу мишљења и изражавања, не би оставио без обележја страдалнике у априлском рату, да је Весићу до културе не би у футуру причао о пројекту библиотеке на месту порушене на Косанчићевом венцу, да је Весићу до било чега изузев власти и новца не би ружио људе, њихову свакодневицу и успомене.
Горан Весић не зна историју, али ће ући у историју као неко ко је приморао Београђане да пешаче километрима, прескачу шут и изроварене тротоаре, да због имагинарних милиона туриста дају своје милионе динара за гондоле и јарболе, да хиљаду деце касни у школу због његовог измештања траса, да стара лица буду заточеници у властитим становима немоћни да препешаче километре колико им је наметнуо својим установљеним режимом саобраћаја, да људи имају кола само за сликање и плаћање паркинга. Горан Весић је погрешан човек на погрешном месту, који струку и науку, историју и предање третира као непријатеље „златног доба“, одводећи нас тако у праисторију.
Информативна служба Демократске странке