Demokratska Stranka

Питање је, међутим, када бих се и да ли бих се одважио да нешто коначно и напишем да у четвртак 26. новембра нисам прочитао текст „Политичка лутања Зорана Лутовца” који је потписао бивши министар у неколико влада, бивши члан Демохришћанске странке и бивши члан Демократске странке Слободан Милосављевић. У том тексту, најкраће речено, ништа није потпуно истинито. Ако занемаримо оно што је Милосављевићев лични став, на који он наравно има право, у тексту остају три тврдње које би требало да представљају чињенице. Од те три чињенице, једна је полутачна, а преостале две су потпуно измишљене.

Није истина да су у Демократској странци недавно одржани избори за страначко руководство. Бранислав Лечић и друштво „за комбинацију” су једноставно измислили да су избори расписани и онда извели перформанс који ће им служити као оправдање за подношење (понизне) молбе Александру Вучићу да њих прогласи за Демократску странку. Милосављевић у свом тексту с правом очекује да им вођа режима услиши ту молбу. Од тог пропалог покушаја да отму ДС највише користи заиста има садашња власт. Ценим да Вучића у овом тренутку спречава да Лечића прогласи за председника само то што не зна шта ће са десетак нових горданачомић. Толико министарстава за губљење времена и продају магле, ипак нема, а сви они искрено мисле да су више од Гоце заслужили министарско место.

Уопште се не шалим. Милосављевић, Лечић и остали из те групе само желе да буду на месту Гордане Чомић. Сарадња са СНС-ом и Александром Вучићем је био њихов програм на последњим унутарстраначким изборима. Зато су те изборе и изгубили. Они се на Чомићеву љуте због тога што их је напустила у покушају да преотму ДС и збринула само себе. Претпостављам да је сада сваки дан зову и моле да се код Вучића и Марије Обрадовић заузме за Лечића. Да се искупи за себичност коју је према свима њима показала.

Потпуна је измишљотина и Милосављевићева тврдња да је Лечић на лажним изборима освојио 2800 гласова. Број људи који су, на било који начин, учествовали у тобожњем гласању је вишеструко мањи и то је свима у ДС-у такође добро познато. Међу „гласачима” је чак било и много оних који уопште нису чланови странке, а који сами признају да су гласали. Лечићева следбеница која је пре годину дана напустила странку у свађи на Твитеру је „објаснила” да јој је „лично Лечић дао право да гласа”; особа која невешто помаже Лечићу у вођењу налога на друштвеним мрежама се такође похвалила да је гласала, а годинама није чланица странке; један од бивших потпредседника странке из Баната, звао је редом људе из свог села да му донесу личне карте како би их приказао као гласаче... И да не набрајам даље. Јасно је шта хоћу да кажем. Тврдња о некаквих 2800 чланова ДС који су гласали за Лечића је гола лаж.

Посебан коментар заслужује Милосављевићев покушај да докаже како Лечић има подршку чланства тако што каже да је за Лечића на непосредним изборима гласало 2800 чланова ДС-а, а за Лутовца на изборној скупштини само 680 делегата. То је већ „аргумент” испод нивоа последње сеоске алапаче. Чак и ако занемаримо чињеницу да су ти непосредни избори измишљени, опет је несхватљиво како неком уопште падне на памет да пореди број гласова на непосредним изборима у којим би требало да учествују сви чланови и број делегата на изборној скупштини?! Каква мука је натерала Милосављевића да јавно извали такву будалаштину, стварно немам појма. Знам само да се по начину „аргументовања” ни по чему не разликује од било којег председника месног одбора СНС-а по нашим ковинским селима. Тако раде и они кад не знају шта да кажу, па једноставно лупе шта им прво падне на памет. И док се ми ишчуђавамо како неко може тако бестидно да лупета, они већ поделе пакете са храном за своје гласаче.

Напослетку, у Милосављевићевом тексту је тачно само то да је на последњој изборној скупштини за Зорана Лутовца гласало 680 делегата. Дакле, од укупно 1230 делагата који су учествовали на изборној скупштини, Лутовац је већ у првом кругу убедљиво победио своје противкандидате, а тих 680 делегата у том тренутку је представљало више од 37.000 чланова ДС-а. Бранислав Лечић, кога Милосављевић без икаквог основа сада проглашава за председника ДС-а, освојио је тада мало више од 100 гласова. Сви ми у странци знамо да је то практично минимум гласова који неки кандидат за председника може освојити. Нема никакве сумње да би сваки председник општинског одбора ДС-а који је довољно дуго у странци, па да га знају и људи изван његовог места, освојио бар неки глас више. Сваки лојалан демократа има толико пријатеља и сарадника у странци да ће без проблема скупити више гласача него што их је скупио Лечић.

Постоји изрека која каже да је човек велики онолико колико су велики његови противнци. Можда и у томе лежи део мотивације Слободана Милосављевића за константне нападе на Зорана Лутовца. Милосављевић се упадљиво труди да самог себе на силу уздигне изнад других, па је тако од чланова наше странке тражио да му персирају и да му се обраћају са „докторе Слободане Милосављевићу“. Верујем да ће се грдно увредити кад види да овај одговор на његове опсервације у Данасу упућује неко са (ниског) локалног нивоа. Сам је крив за то. Његово инфериорно олајавање Зорана Лутовца је стварно на провинцијалном нивоу.

Срђан Вукша, струковни инж. машинства и председник Општинског одбора ДС Ковин