Против урушавања куће Лазе Лазаревића у центру Београда – за њено пуно очување као споменика културе
Испред куће Лазе Лазаревића у Хиландарској улици у центру Београда, Демократска странка је одржала протест и упутила захтеве надлежнима за хитно решавање проблема
Некад прелепа кућа, саграђена 1878. године у Хиландарској 7, данас је потпуно оронулог и запуштеног изгледа, фасаде ишаране графитима са које одавно отпада малтер и разбијених прозора. Почетком прошлог децембра, у њој је избио пожар који је највероватније изазван непажњом њених незваних становника – миграната који су овде насилно нашли уточиште од хладноће.
Некадашњи власник овог објекта од 1887. године, чувени лекар и књижевник Лаза Лазаревић, ту је живео са породицом и радио све до своје смрти 1890. године. Након тога, у кући је једно време живела његова супруга са троје деце, а касније ју је продала. Током времена, кућа је мењала власнике и станаре. Законом о јавној својини из 2011. године, кућа је припала Републици као културно добро.Према уговору са Градом, у њој се годинама налазило Дечје одељење Библиотеке „Чика Јова Змај“, сведо 2017. године када је морало да буде исељено због сигурности посетилаца и запослених јер Библиотека није успела да обезбеди средства за финансирање неопходне санације објекта. Исте године, у поступку реституције, објекат је враћен наследницима власника, али решења још увек нису правоснажна јер је држава уложила жалбу.Од тада, кућа је празна и напуштена, на мети бескућника и убрзано пропада. Да би је колико-толико заштитила, општина Стари град, која иначе нема никакву надлежност над овим објектом, недавно је закатанчила улазак у двориште, поставила чуварску кућицу и ангажовала чувара који је, само понекад заиста и присутан.
У Катастру непокретности, на дан 28.05.2012. стајало је:
- парцела: градско грађевинско земљиште
- носилац права коришења: није утврђен
- облик својине: државна
Из овога се види да је, без обзира на имовинско правне односе чије је коначно решавање још увек у току, данашњи власник куће у Хиландарској 7 држава.
Као културно добро, овај објекат би, према закону, требало да ужива двоструку заштиту: као појединачни споменик културе и као део Просторне културно-историјске целине Копитарева градина којој припада, али у пракси није тако. Закон предвиђа да о заштити културних споменика брине Министарство културе – Сектор за заштиту културног наслеђа, а непосредно Републички завод за заштиту споменика културе, односно у његовој мрежи матични завод - у конкретном случају Завод за заштиту споменика културе Града Београда. Према информацијама које смо успели да добијемо у овом Заводу, кућа је 1981. године заштићена као споменик културео чему сведочи и табла на улазу, али данас о томе у овом Заводу не постоји званични акт!Осим тога, у информационом систему о културним добрима републичког Завода за заштиту споменика културе, овог објекта нема на списку нити на мапи споменика културе. На наше питање због чега је тако и поред ознаке на самом објекту, добили смо одговор да је сада кућа „у приватном власништву“, што апсолутно није тачно. Али, све и да је тако, приватно власништво над споменицима културе не искључује обавезу надлежних институција за њихово очување што потврђује низ примера.Надлежност Завода за заштиту споменика културе је пресудна за очување културне баштине јер, између осталог, подразумева бригу о коришћењу и заштити културних добара, као и о пројектима за извођење радова и без његове сагласности није могуће извести никакву реконструкцију која је овом објекту неопходна.
С обзиром на стање овог споменика културе, на основу информација којима располажемо и поучени искуством са појединим објектима културе који су приликом „реконструкције“ срушени до темеља зарад изградње других објеката на њиховом месту, Демократска странка изражава бојазан за будућност куће Лазе Лазаревића. Због тога, тражимо од Министарства културе да се, без одлагања, укључи у заштиту куће у Хиландарској 7 у складу са својим обавезама, обезбеди реконструкцију објекта према свим прописима, уреди га и отвори за публику. У име сећање на великана који је у њој живео, овај објекат би могао бити претворен у музеј, уписан на туристичку мапу Београда а посетиоцима би могао да се понуди одговарајући програм који одговара лику и делу Лазе Лазаревића.
На крају, Демократска странка подсећа да је држава Србија један од потписникаФаро конвенције- јединствене конвенције Савета Европе из 2011. године о културномнаслеђу која се бави заштитом архитектонских и археолошких достигнућа земаља чланица и која подразумевазаједничко деловање влада држава и локалних власти са грађанима и цивилним друштвом у погледу заштите културног наслеђа у Европи. Демократска странка ће истрајати у напорима за очувањем културног идентитета Београда и Србије.
мр Бодин Старчевић
председник Извршног одбора ОО ДС Стари град
и члан Ресорног одбора за културу ДС