Николић: Жене су данас на првој линији фронта
Наиме, проблеми жена у доба епидемије огледају се на више нивоа, а најгрубље могу се поделити на професионалне и личне. Када је о пословима на тржишту реч, ситуација се драстично променила. Узимајући у обзир делатности које су доживеле највеће потресе, попут туризма, угоститељства, културе и образовања, није тешко закључити да су негативне последице стања у економији доживеле претежно жене, будући да су оне претежно запослене у овим областима. С друге стране, велики терет спао је на плећа оних који раде у у здравству и трговини, а и њих чине претежно жене, које до сада у Србији нису третиране као ризична група и нису препознате као део становништва које је важно посебно заштитити. Пре свега вакцинацијом, затим боље структурираним радним распоредима, већим дневним, недељним, месечним и годишњим одмором због преоптерећености и опасности од заразе, а из истих разлога и одговарајућом финансијском надокнадом.
Овакве околности приморале су жене да се у већој мери посвете члановима своје породице, и овде већ прелазимо на лични план. Рад од куће, онлајн настава коју похађају деца, продужено време током кога је цела породица на окупу, а да то није вољно и да не подразумева слободно време намењено заједничким активностима, већ је у великој мери комбинација радних и породичних обавеза, што проузрокује додатан стрес уз онај изазван заразом и (потенцијалним) обољевањем. Превелика упућеност чланова породице једних на друге, посебно у стресним ситуацијама, а нарочито уколико су односи унутар породице нарушени, доводи до пораста анксиозности и напетости које у кулминацији доводе до насиља у породици. Увећање обима кућних послова и бриге о деци и старима, знајући да и у стању уобичајених околности ове послове обављају претежно жене, доводи до прекомерног стања незадовољства који воде у депресију или злоупотребу алкохола и психоактивних супстанци, лекова или дрога. Свакодневни целодневни контакт с насилником, додатно увећава реалне страхове од пораста и учесталости породичног насиља. Ово нису нагађања – сва истраживања и подаци указују на пораст породичног и партнерског насиља у Србији у време епидемије.
Све наведено доносиоци одлука морају имати у виду приликом доношења мера, било да се оне односе на начине спречавања преношења и ширења заразе, било да је о економским мерама реч. Треба уложити све снаге и капацитете за заштиту осетљивих група, као што су жене раднице у здравству и трговини, јер оне се, да употребимо популарну али ипак непрепоручљиву ратну метафору, налазе на првој линији фронта суочене с невидљивим непријатељем – смртоносним вирусом.
Марина Николић
Председница Форума жена Демократске странке