Demokratska Stranka

Весна Марковић, која је била у улози модераторке, у уводној речи је навела да је до самог избора теме дошло јер је читаво друштво, у континуитету, 30 година изложено стресу, у транзицији, од распада Југославије који је донео ратове на територији Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије, бомбардовање, хиперинфлацију, револуцију октобра 2000. године, али на жалост и убиство првог демократски изабраног председника Владе. Додала је и да су сви ти догађаји оставили трага на наше ментално здравље и да су из њих сви изашли „оштећени“. „Последњих годину и по пандемија корона вируса је изазвала много неизвесности и страхова, а додатни проблем представља што она још траје и не знамо како ће се и када завршити,“ рекла је Марковић.

„Пандемија је задесила целу планету и цела планета је била неспремна, а оно с чим смо се ми суочили је заиста апсурдно. Наша власт је додатно збуњивала и застрашивала већ уплашене грађане контрадикторним информацијама. Од претерано рестриктивних мера до закључавања и третирања наших најстаријих суграђана грађанима другог реда. У зависности од политичких интереса попуштали су мере неводећи рачуна о стварним потребама и безбедности грађана,“ изјавила је Манојловић и додала да је овако неодговоран начин управљања кризом довео до тога да држава поседује вакцине, али се грађани слабо одазивају на вакцинацију. Верујемо да је због великог неповерења чак и међу члановима Српске напредне странке велики број невакцинисаних у укупној популацији,“ закључила је Манојловић. Стање је оценила као хаотично и апатично.

„Никада није био већи број пацијената на психотерапији јер криза исувише дуго траје, а ми смо под утицајем кумулативног дејства трауме јер нам се траума дешава дуже од 20 година,“ изјавила је Банић и додала да постоје два облика понашања међу грађанима – једни негирају постојање вируса и понашају се неодговорно, док други реагују повлачењем у себе, депресивношћу, одустајањем од интереса у социјалном контексту и ишчекивањем неког решења за које не виде да зависи бар делимично од њих самих. „Људи реагују онако какав је њихов несвесни животни план. У психологији несвесни животни план делимо на трагични, банални и победнички. Победнички животни план би подразумевао да у свакој кризној ситуацији искористимо ситуацију као лифт за виши ниво психолошке зрелости и социјалне личне аутономије и за тај правац је јако важно да не будемо део игара у које нас увлаче политичари и некомпетентни стручњаци. Када су људи под дејством политичких игара они најчешће бирају три угла у драмском троуглу, понашају се или као прогониоци или као жртве или као лажни спасиоци, што смо најчешће имали прилику да видимо и чујемо. На те идеје не треба да пристанемо, уместо да будемо прогониоци можемо да будемо здрави асертивни људи, уместо да будемо спасиоци, можемо да будемо мудри, брижни, емпатични људи који чинимо добро за себе и оптимално за друге људе, уместо да будемо жртве можемо да прихватимо да смо сви у овој ситуацији вулнерабилни. Да се окренемо себи и аутентично потражимо решење у својој животној мисији у овој ситуацији,“ закључила је Марина Банић.

Марковић се даље осврнула на истраживања која су показала колика је одговорност медија и њихов утицај на грађане у кризној ситуацији. Манојловић је истакла да је већина новинара савесно обављала свој посао поштујући новинарски кодекс, док су таблоиди користили кризу за подизање свог и рејтинга владајуће структуре, али и да је јавни сервис могао на адекватнији начин да одговори овом изазову. Банић је додала да су медији уместо да служе за пружање тачних информација и едукацију грађана, послужили за манипулацију и застрашивање и додала да забране утичу веома неповољно на имунитет не само код психички лабилнијих, већ код свих људи. Она је закључила да је једини начин да помогнемо себи да се окренемо себи и завиримо у „сопствену светлост“.

Информативна служба ДС