Насиље над женама у јавном простору
У уводном делу Иван Секуловић, Марија Срдић, Миња Богавац и Тамара Скрозза представили су актуелне проблеме, присутно насиље и атмосферу у друштву која га индукује, уз евидентно одсуство политичке воље да се мерама и институционалним решењима оно сузбије и искорени, заједно са реликтима патријархалног поимања и устројства.
Поменути су примери физичког и психичког злостављања над женама, дискриминаторски однос који подстичу и таблоидни медији, а није забиђено као тема и негаторски однос према феминизму, уопште. Није новина да у Србији насиље трпе и жене које врше јавне функције, оне које су изабране да штите грађане доводе се у ситуацију да и саме буду незаштићене пред налетом примитивизма и агресије.
Случај Марије Лукић из Бруса потресао је Србију и илустровао је како се одвија живот, онај прави, стварни, болни и сиромашни у малим срединама у којима монопол одлучивања и управљања припада једном човеку. Снажна, но, недовољно ефикасна подршка коју је добила од организација цивилног друштва, друштвених покрета и опозиционих политичких опција наишла је контра-реакцију владајуће структуре која је организовала окупљање својих присталица и нови талас бестијалног вербалног атаковања на жртву. Ту су и примери напада на Маринику Тепић или Александру Јерков од стране медија под контролом власти које прате вређања и претње од стране народних посланика владајуће већине, али и десничарски настројене опозиције.
У делу дискусије, учествовали су, између осталог и др Зоран Лутовац, и проф др Драгољуб Мићуновић, који су садржајно употпунили својим виђењем проблема неједнакости, дискриминације и насиља према женама које свако друштво одваја од могућности да се развија као слободно.
Информативна служба Демократске странке