Момчиловић: Вучић је и статистику претворио у слушкињу политике
Поводом медијски највише експонираног питања предложеног решења за грађане који су стамбени кредит подигли у „швајцарцима“, Момчиловић је оценио како је све везано за овај проблем својеврсно искорачивање у простор и према људима који су задужени, за које је ово акутно. Исфорсирана решења никада нису најцелисходнија, па ни најправеднија, оцена је овог економског стручњака, да ли су или нису дискриминисани сви који су кредите отплаћивали у другим валутама оставља да процене други, али упозорава да је остала замагљена улога најважније карике у институционалном ланцу: Националне корпорације за осигурање стамбених кредита. Њена основна функција је да осигурава банке у околностима када дође до немогућности враћања кредитног дуга, а не зна се да ли је, и ако јесте, када ова државна институција капитализована.
У Србији, нажалост, постоје многе категорије становника које живе у условима недостојним и чија је егзистенција драматично угрожена. Ратни војни инвалиди са правом захтевају регулисање материјалних обавеза на праведен начин, обавеза државе према њима је евидентно већа, приметио је Момчиловић.
О оптимистичним порукама председника Вучића и премијерке Брнабић, Игор Момчиловић није исцрпно и детаљно говорио, само их је сврстао у изборну шараду, која у овој земљи траје непрекидно од преузимања власти од стране СНС. У току представљања буџета за текућу годину, Демократска странка је уз пуно чињеница које то поткрепљују указивала да он није реално конципиран, да се најбоље сагледавају недостаци упоређивањем коме се увећавају новчана издвајања, коме смањују. Било је јасно још крајем прошле године да се прави предизборни маркетинг, да култура остаје у запећку, а да се иде на повећање плата и пензија у циљу придобијања бирача. Упозорења и анализе које је радила Демократска странка јасно су очитовале да у реалном приходу нема места за већа повећања, она нису из реалног извора.
Као неуралгичну тачку окарактерисао је неопростиво поигравање са статистиком и манипулацију бројкама. Политички фактор одлучио је да се у циљу промоције поиграва са методологијом и статистиком. Тврдње да је рапидно смањена незапосленост нису истините. До података којима оперише власт дошло се променом начина обрачуна, промовише се анкета као валидан начин, слично је и са обрачуном просечне зараде. Стварне податке немамо, можемо закључити да су приказани у несразмери са фактичким стањем, реално потрошачка корпа и сви артикли у њој значајно су поскупели и немогуће је купити све ако имамо просечну зараду.
- То да већина прима око 700 евра тако је најблаже речено паушално разметање политичара, реците да ли познајете у свом окружењу људе са толиком зарадом, евентуално некога, далеко од тога да су у већини – рекао је Момчиловић.
Колика је номинална вредност бруто домаћег производа је питање на које Демократска странка није добила одговор, а суштински је важно за утврђивање стања националне привреде. Хрватска, Словенија и земље у окружењу које су чиниле не тако давно јединствени привредно-економски простор сада су далеко успешније у количини и каквоћи онога што њихове националне привреде произведу. Ова власт нема ни краткорочан план, ни дугорочну стратегију, мишљење је Игора Момчиловића. Илуструје то и податак да се инвестира у непотребну гондолу новац који је рационалније улагати у ревитализацију споменика културе и националну баштину.