Међународни дан заштите озонског омотача као подсетник да заједно можемо да решимо глобалне кризе
Међународни дан заштите озонског омотача има за циљ да подигне свест о значају ове теме, али истовремено нас подсећа на то да је могуће на глобалном нивоу постићи добре резултате у решавању глобалних криза ако томе приступимо заједнички и вођени науком.
Озонски омотач је део Земљине стратосфере и има изузетно важну улогу за живот на планети пошто зауставља већину штетног ултраљубичастог зрачење Сунца. Научници су крајем 70-тих година дошли до података да човечанство својим активностима и прекомерном употребом штетних гасова, нарочито у аеросолним спрејевима и расхладним уређајима уништава озонски омотач до те мере да се стварају рупе у овом, неопходном заштитном слоју. Указали су на то да се промене крећу у драматичном правцу и да до 2050. године може да се оштети већи део озонског омотача Земље. То је претња животу на планети због погубног утицаја на усеве, екосистеме, на здравље људи кроз повећање броја случајева рака коже, оштећења очију... Потврда од стране научника упалила је аларм и мобилисала међународну заједницу да се успостави механизам за глобални одговор на ову претњу. Направљени су кораци ка успостављању сарадње и предузимању хитних мера за заштиту озонског омотача, што је и формализовано у Бечкој конвенцији. Конвенција је усвојена и потписана 22. марта 1985. године од стране 28 држава, што је довело до израде Монтреалског протокола о супстанцама које уништавају озонски омотач. Тако је Генерална Скупштина УН 1994. године прогласила 16. септембар Међународним даном заштите озонског омотача, обележавајући датум потписивања Монтреалског протокола.
Захваљујући Монтреалском протоколу, научници, индустрија и владе су предузели мере у смислу уклањања из употребе гасова који оштећују озонски омотач. На глобалном нивоу примена монтреалског протокола је добро функционисала и то је довело до уклањања 99% тих супстанци.
Данас научници располажу подацима да се озонски омотач полако опоравља, а озонске рупе смањују. Процењено је да ће се опоравак на половима десити до 2060. године, на северној хемисфери до 2030. године, а на јужној хемисфери ће озонске рупе нестати до 2050. године.
Данашњи датум је уједно и подсетник да акције на очувању озонског омотача морају да буду сталне, да се спречи даље оштећивање. Посебно је значајно да се млади људи у потпуности укључе у све активности, пре свега кроз образовни систем пошто је ово питање услова за безбедан живот будућих генерација.
Демократска странка инсистира на томе да је увођење тема из животне средине у образовни систем Србије изузетно значајно, те да треба да постоји на свим нивоима образовања. Подизањем нивоа знања младих генерација о начинима очувања животне средине и о значају те теме за њих допринеће њиховом већем укључивању у решавање бројних проблема из животне средине у нашој земљи.
Весна Петковић
Захваљујући Монтреалском протоколу, научници, индустрија и владе су предузели мере у смислу уклањања из употребе гасова који оштећују озонски омотач. На глобалном нивоу примена монтреалског протокола је добро функционисала и то је довело до уклањања 99% тих супстанци.
Данас научници располажу подацима да се озонски омотач полако опоравља, а озонске рупе смањују. Процењено је да ће се опоравак на половима десити до 2060. године, на северној хемисфери до 2030. године, а на јужној хемисфери ће озонске рупе нестати до 2050. године.
Данашњи датум је уједно и подсетник да акције на очувању озонског омотача морају да буду сталне, да се спречи даље оштећивање. Посебно је значајно да се млади људи у потпуности укључе у све активности, пре свега кроз образовни систем пошто је ово питање услова за безбедан живот будућих генерација.
Демократска странка инсистира на томе да је увођење тема из животне средине у образовни систем Србије изузетно значајно, те да треба да постоји на свим нивоима образовања. Подизањем нивоа знања младих генерација о начинима очувања животне средине и о значају те теме за њих допринеће њиховом већем укључивању у решавање бројних проблема из животне средине у нашој земљи.
Весна Петковић