Јованчићевић: Битка са Рио Тинтом далеко од готове, морамо да заштитимо и Подриње и остатак Србије
Народни посланик и потпредседник Демократске странке проф. др Бранимир Јованчићевић упозорио је на данашњој конференцији за медије да је битка са Рио Тинтом далеко од готове, да се већ чују најаве да ће пројекат отварања рудника јадарита у Подрињу бити настављен, да је ситуација све лошија у целој Србији и да само заједничким снагама грађана, активиста и опозиције могу да се заштите земља, вода и ваздух на дуге стазе.
„Убеђен сам да је једини начин да победимо да радимо заједно – на улици, у Скупштини, у медијима. Морамо да захтевамо да се закаже посебна седница Скупштине на којој би се расправљало о заштити животне средине, да се усвоји стратегија заштите животне средине и да унапред дефинишемо механизме који ће омогућити да се предвиђена решења заиста спроводе у пракси, уместо да буду само још једно слово на папиру. Све мање од тога, једноставно неће бити довољно,“ поручио је Бранимир Јованчићевић.
Кинеске компаније у Бору и Смедереву, а ускоро и у Зрењанину, сигурно не би тако немилосрдно загађивале воде, земљиште и ваздух да смо при уговарању посла јасно дефинисали еколошке захтеве, сматра потпредседник демократа. Наша власт је својим нечињењем, незнањем и незаинтересованошћу грађане изложила загађујућим супстанцама опасним по живот, притом их убеђујући путем свих медија да опасности нема.
Када су институције и медији заробљени и нису довољно снажни да бране грађане Србије, допустити отварање рудника у Србији са страшно агресивним технологијама нема ама баш никавог смисла. Рудник литијума можда може да се отвори у Немачкој, јер ће по њиховим еколошким стандардима и законима који се поштују, животна средина бити сачувана. У Србији је власт потпуно незаинтересована да се животној средини посвети како због суштинског незнања и неразумевања, тако и због тога што њени представници на уму имају искључиво профит и личну корист. Наиме, истина је да су из области животне средине и њене заштите донешени бројни закони, њих око четрдесет, али срж проблема је то што се ови закони се углавном не примењују.
Бранимир Јованчићевић појаснио је и како та стратегија треба да изгледа: „Корице нове Стратегије морају да чине, с једне стране, интензивно образовање деце у школама кроз добро осмишљење еколошке предмете и дефинисане активности у природи, и с друге стране неупоредиво јача инспекцијска служба. У књизи са таквим оквирима налазило би се све остало, а главни наслови би били: нити један град без пијаће воде, нити један град без санитарне депоније, нити један град без колектора за пречишћавање отпадних вода и нити један димњак термоцентрала без филтера за спречавање емисије киселих оксида.“
Тек када донесемо стратегију у овој најважнијој животној области, и када почне да се поступа по њој уз примену већ постојећих закона, и неких нових, тада можемо евентуално да преговарамо и о отварању нових рудника. „Тек тада и само можда. У оваквим околностима то би било екстремно лоше и јако опасно за државу Србију и њене грађане и зато ће се Демократска странка оштро успротивити сваком поновном покушају „буђења“ овог пројекта, звао се он Рио Тинто или било како другачије,“ поручио је Бранимир Јованчићевић.
Информативна служба Демократске странке
Кинеске компаније у Бору и Смедереву, а ускоро и у Зрењанину, сигурно не би тако немилосрдно загађивале воде, земљиште и ваздух да смо при уговарању посла јасно дефинисали еколошке захтеве, сматра потпредседник демократа. Наша власт је својим нечињењем, незнањем и незаинтересованошћу грађане изложила загађујућим супстанцама опасним по живот, притом их убеђујући путем свих медија да опасности нема.
Када су институције и медији заробљени и нису довољно снажни да бране грађане Србије, допустити отварање рудника у Србији са страшно агресивним технологијама нема ама баш никавог смисла. Рудник литијума можда може да се отвори у Немачкој, јер ће по њиховим еколошким стандардима и законима који се поштују, животна средина бити сачувана. У Србији је власт потпуно незаинтересована да се животној средини посвети како због суштинског незнања и неразумевања, тако и због тога што њени представници на уму имају искључиво профит и личну корист. Наиме, истина је да су из области животне средине и њене заштите донешени бројни закони, њих око четрдесет, али срж проблема је то што се ови закони се углавном не примењују.
Бранимир Јованчићевић појаснио је и како та стратегија треба да изгледа: „Корице нове Стратегије морају да чине, с једне стране, интензивно образовање деце у школама кроз добро осмишљење еколошке предмете и дефинисане активности у природи, и с друге стране неупоредиво јача инспекцијска служба. У књизи са таквим оквирима налазило би се све остало, а главни наслови би били: нити један град без пијаће воде, нити један град без санитарне депоније, нити један град без колектора за пречишћавање отпадних вода и нити један димњак термоцентрала без филтера за спречавање емисије киселих оксида.“
Тек када донесемо стратегију у овој најважнијој животној области, и када почне да се поступа по њој уз примену већ постојећих закона, и неких нових, тада можемо евентуално да преговарамо и о отварању нових рудника. „Тек тада и само можда. У оваквим околностима то би било екстремно лоше и јако опасно за државу Србију и њене грађане и зато ће се Демократска странка оштро успротивити сваком поновном покушају „буђења“ овог пројекта, звао се он Рио Тинто или било како другачије,“ поручио је Бранимир Јованчићевић.
Информативна служба Демократске странке