Економија: успеси фиктивни, проблеми реални

13/03/2021 Извор : Демократска Странка
  • Подели :
Према подацима европске агенције за статистику - ЕУРОСТАТ, бруто домаћи производ (БДП) Србије у 2020. години пао је за 1% у односу на претходну годину. По том показатељу Србија није ни међу прве три земље у Европи, а камоли да је најбоља, како су нас месецима уназад убеђивали вођа режима Александар Вучић и његови сарадници.

Привредни раст у прошлој години, према истом извору, оствариле су Ирска (3,4%) и Турска (1,8%), док су Литванија и Норвешка имале пад од 0,8%, по чему су такође испред Србије. Демократска странка истиче да су на мањи пад бруто домаћег производа у Србији у години пандемије вируса Цовид-19 пресудно утицале постојећа привредна структура и велика државна улагања, а не посвећеност и рад садашње владе. Примера ради, у случају туризма, као сектора који је навише био погођен пандемијом, Србија је са 6,9% удела тог сектора у БДП-у значајно испод земаља региона. Самим тим је пад тог сектора код нас мање утицао на пад укупног БДП-а него у Босни и Херцеговини, код које учешће туризма у бруто домаћем производу износи 10,9%, Црној Гори са 21,9%, или у Хрватској, у којој туризам ствара 25,1 посто БДП-а.

Према оцени Ресорног одбора Демократске странке за привреду, државне инвестиције које су утицале на мањи пад БДП-а у Србији у 2020. години, управо потенцијално представљају опасност по привредни раст у будућем периоду. Улагања су финансирана путем кредита, а велика и нетранспарентна задуживања сама по себи носе два посебна проблема. Прво, практично се не може проверити да ли је било могуће задуживање под бољим условима од ових под којим државу задужује садашња влада, док је други проблем у томе што страни партнери у већини инфраструктурних пројеката нису у обавези да ангажују наше фирме, а многи доводе чак и своју радну снагу. На тај начин се највећи део кредита одлива изван земље и тако умањује ефекат улагања на домаћу и увећава ефекат на економију других држава.

Када је реч о структура нашег БДП-а, за Демократску странку су посебно алармантни подаци о успоравању раста ИТ-сектора. Раст извоза информатичких услуга је у прошлој години опао на свега 4,4%, док је у 2019. износио чак 25%, упркос томе што се ИТ сектор свуда у свету лабе показао врло отпорним на последице пандемије. Та привредна грана је протеклих година био мотор раста целокупне економије па се с правом очекивало да ће тако бити и у прошлој години, али се то у Србији није догодило. Драматично успорен раст се може објаснити променама у начину опорезивања, са којима је држава започела у јануару 2020. године, као и генерално погрешном односу власти према овом сектору будућности.

Ресорни одбор Демократске странке за привреду