Алимпић: Ђинђић је нераскидиво везан за жути круг у плавом квадрату
Демократска странка предуго је на обећаваном путу опоравка, а друштво никада није било даље од остварења идеала са почетка 21. века које је као први демократски премијер понудио Зоран Ђинђић. Док се тражи ко може да поведе демократски оријентисане снаге, дочекујемо 18. годишњицу од убиства премијера Ђинђића. Да ли идеја живи и даље или нема своје следбенике и да ли је процес само застао или је прекинут заувек чини се највише је питање за оне који су носиоци тог политичког наслеђа, без обзира на сталне покушаје констатног оспоравања од стране режимских медија и таблоида. Чланови Демократске странке мораће још једном да се погледају у очи, па да онда и нама кажу неке одговоре: да ли је жртва била узалуд? Одговоре на ово, али и друга питања, потражили смо од Зорана Алимпића, члана Главног одбора Демократске странке.
1. Како памтите Зорана Ђинђића? Прошло је већ 18 година од његове погибије?
За разлику од већине људи који га сада, након толико времена, памте као историјску личност са слика и са телевизије, што је и нормално, ја га памтим као живог човека, као некога кога сам познавао и са ким сам радио. Као некога са ким сам се некада слагао, а некада и нисам, али ми он то никада није замерио. И по томе је био другачији од већине данашњих политичара. Разумео је и прихватао различита мишљења.
2. Како Демократска странка планира даље да делује мењајући друштво у складу са наслеђем политике Зорана Ђинђића које је у исто време и обавеза? Има ли снаге за то?
Ја некадашњу Демократску странку сада видим као неког славног претка са много потомака. Оснивачи и обнављачи рада ДС су били уједињени жељом да се оконча владавина комуниста и да се промени тадашњи политички систем али су од почетка имали различите визије о будућности. Временом је од тога настао читав грозд странака и покрета, али су име и лик Зорана Ђинђића нераскидиво везани за жути круг у плавом квадрату, за име и бренд оригиналне Демократске странке. У складу са тим наслеђем и тим идејама ми настављамо да делујемо и радимо без обзира на тешкоће и препреке. То смо му дужни.
3. Колики је капацитет друштва да изнедри нове људе са визијом који ће умети да га поведу и да наставе пут афирмације грађанских и европских вредности које су започели Давидовић, Тошић, Пекић, Ђинђић...?
Ја сам некада наивно мислио да таквих мушкараца и жена има много, да и најбољег лидера могу заменити још бољи и да је Србија пуна генија и визионара. Изгледа да сам се преварио. Мало их је. И не само да људи који заслужују да воде нема много, већ им је, у време медијског хаоса и пропагандне какофоније, теже него икада да изађу на површину. Упорна и храбра борба је једини одговор.
4. Да ли сте оптимиста по питању исхода, може ли се очекивати позитиван заокрет, у чему видите шансе да се промени режим и да шанса најбољима у друштву да нас воде?
Пред Србијом је важна прекретница, почињу преговори о поновном успостављању колико - толико нормалних и демократских услова за слободне изборе. То мора да успе и промена мора да се догоди уколико сви заједно желимо да Србија остане на путу вишестраначке демократије и развијеног и слободног друштва. Уколико то не успе, уколико останемо једностраначка аутократија без другачијег мишљења, без демократије и слободе, неће бити ни шансе за нове генерације, за неке нове, младе људе да поправе и унапреде оно што смо ми покварили. Заправо, биће и тада наде, увек је има, ја верујем да ће млади једном узети ствари у своје руке и вратити ову земљу на прави пут само ће то трајати непотребно дуго.
5. Демократска странка је преживела много ломова. Чини се још једино битним питање да ли демократе и даље окупљају најпрогресивније снаге и да ли поново могу да одиграју важну историјску улогу у друштву када му је најпотребније?
Верујем да је идеологија коју заступа Демократска странка, блиска најбољим идејама и традицијама европске социјалдемократије, оно најбоље што Србију може да поведе у бољу будућност. Да није тако, ја не бих био део тога већ тридесет година. Многи су успут одустали, неки су променили мишљење, неки су грешили и нанели угледу странке велику штету, али они углавном више нису са нама. Нови активисти, нови чланови и чланице који нам прилазе, и ми који смо остали верни и доследни идејама Демократске станке, наставићемо да чинимо све што је у нашој моћи да наша земља и сва наша села, градови и општине постану боља места за живот, рад и слободу мишљења и изражавања. Нећемо се предати.
Извор: Директно