ШКОЛЕ СУ СВЕ ЧЕШЋЕ ПОТЕНЦИЈАЛНЕ НОВЕ НАДСТРЕШНИЦЕ

Док траје борба освешћеног дела становништва у Србији против свих недела, каја су нас довела и доводе у стање небезбедности и заробљености, све је више примера паралелне стварности, у којој живимо. Праведник је за власт кривац, очигледно кршење закона према поимању власти је доследно поштовање закона, сиромашење и пуко преживљавање власт представља као економско јачање...

Да живимо у паралелној стварности, потврђује и материјално стање школа, у којима су деца свакодневно изложена опасности, а да то власт прећуткује. Јер оронулим зидовима, плафонима, фасадама, нестабилним прозорима не сме бити места у тирадама о несебичном улагању државе у просвету. Међутим, освешћени не маре за оно што власти образ црни па и истина нађе свој пут. Безбедност деце је ипак императив.

Она је требало да буде императив у ОШ "Слободан Бајић Паја" у Пећинцима пре него што се део плафона или зида обрушио на две ученице, као што је требало да буде императив и у ОШ "23. октобар" у Сремским Карловцима, где је део плафона отпао у мушком тоалету. Месецима су родитељи упућивали на лоше стање карловачке школе и на опасност од отпадања фасаде. Она је на крају санирана на једној страни зграде, две стране су ограђене за пролаз, а  Грађевинска инспекција је констатовала да је зграда небезбедна за боравак ученика те су усмерени на онлајн наставу.

У Руми је у сличном стању ОШ "Иво Лола Рибар", која је на прве кораке санације чекала годинама од момента израде пројекта за извођење радова. Прокишњавање плафона, због чега је школска просторија држана под кључем, и фасада која прети да падне проблеми су са којима се ова школа суочавала. На решавање проблема са плафоном деца, родитељи и запослени су чекали донедавно. Фасада остаје претња и надаље, а ситуација је утолико комплекснија што је највећи од три дела зграде, онај пролазницима видљив, под заштитом као споменик културе и изискује посебан приступ у санацији. Ова школа није усамљен случај у Руми. У Гимназији "Стеван Пузић" комплетно прозорско окно у учионици избија из зида и под налетима ветра приметна је забрињавајућа  нестабилност прозора. Опасно је и само га дотицати. Бројне школе како у блиском окружењу, тако и широм Србије потенцијално су нове надстрешнице.

Кључна питања којима би требало да се баве управе школа, родитељи, а пре свега инспекцијски надзор јесу:

● Колико често се врши надзор надлежне инспекцијске службе?

● Колико ефикасно ради Комисија за технички преглед објекта?

● Шта су приоритети за улагање?

● У којој мери се (не)наменски троши новац из државног буџета?

У држави без функционалних институција, нажалост, родитељи остају примарна карика у отклањању помињаних недостатака система.

Поштовани родитељи, мислите на безбедност своје деце, чак и под школским кровом.