ДОСЛЕДНОСТ И ПОДРШКА - ПУТ ДО ЦИЉА

21/01/2025
  • Подели :
О чему на ширем друштвеном плану сведочи бунт просветних радника?
Од почетка недеље сведоци смо тога да незадовољство просветних радника не јењава. Напротив, резултирало је обуставом наставе у великом броју школа, иако првобитне информације о ставу чланова репрезентативних синдиката радника у просвети у вези са понудама Владе нису биле охрабрујуће. Многи чланови изразили су неслагање са исходима преговора синдиката са Владом и ресорним министарством одмах после њиховог последњег сусрета и заједно са члановима Независног синдиката просветних радника Србије ступили у обуставу наставе. Овим чином у суштини је исказано неслагање са досадашњим односом власти према образовању и учитељима и наставницима као кључним чиниоцима у образовном процесу. Поступање власти је показало да су захтеви просветних радника неважни, нешто што годинама може да се занемарује, а чак и онда када се некакав договор постигне, да он ипак није раван слову закона на папиру, будући да је и оно што је од стране власти прихваћено, заправо прихваћено под притиском јавности.

Приликом последњих рунди преговора управо студентски протести представљали су пресудни притисак на власт. Логичан след  догађаја довео је до тога да бројни колективи у школама одлуку о обустави наставе означе као важећу до испуњења захтева студената у вези са трагедијом на Железничкој станици у Новом Саду и сценама насиља на студентским протестима, који су уследили. Уколико би кризна ситуација у школама заиста потрајала до испуњења захтева студената, овде бисмо могли да сагледамо кулминацију стања у просвети. Моменат остварења студентских захтева још увек није могуће с поузданошћу одредити те би и школске активности биле довођене под све већи знак питања.

Међутим, сви актуелни друштвени токови у Србији показатељи су постепеног одмотавања клупка проблема. Оно није могло да заобиђе ни просветни систем. У нади да ће се оно коначно расплести учитељима и наставницима у многим градовима стиже безрезервна подршка ђака и родитеља. Они преплављују школска дворишта као штит пред просветном инспекцијом, као охрабрење пред претњама отказом, дисциплинским поступцима и осталим видовима кажњавања просветних радника. Свесни су да поједине нити клупка и они морају да повуку.

Један од одговора власти на бунт просветара јесте патетична заштита интереса ђака који хоће да уче. Њима се, тобоже, сада ускраћују могућности усвајања градива и напредовања у школовању. Време у том погледу јесте за њих накратко стало, али последице непромењеног стања биле би далекосежније и трауматичније по образовање. Недостатак стручних предавача, маргинализовање просвете и померање фокуса на административни део посла наставника ненадокнадиви су пропусти на дуже стазе.

У свим овим околностима нашем друштву је потребан катализатор потпуног одмотавања клупка проблема како би се они решили. Велики део становништва их не уочава, треба их оголити пред очима свих. Генерални штрајк је прави пут ка томе. Када све стане, када се запослени у свим делатностима зауставе и поруче да механизам деловања актуелне власти мора да се прекине, схватиће и неупућени да држави треба преокрет.

Општински одбор Демократске странке Рума